По архитектонским и стилским карактеристикама манастирска црква се убраја у посебну варијанту моравске школе. Основа цркве има издужени облик триконхоса. Припрата није из времена подизања цркве. Призидана је касније и првобитно је имала отворене бочне пролазе који су зазидани крајем деветнаестог века. Црква је подигнута као једнобродна грађевина, засвођена полуобличастим сводом и без куполе, чија се основа састоји од четири просторне јединице: припрате, наоса, солеје и олтарског простора. Бочни, прислоњени певнички трансепти, као и олтарска апсида, са спољашње стране су пентагонални (петострани), а изнутра полукружни. Засвођени су полукалотама. На цркви је наглашена хоризонтална просторна диспозиција коју карактерише пуно зидно платно и над њим полуобличасти свод, који, с осталим елементима, одређују унутрашњи простор храма. Основа цркве, у нивоу данашњег пода постављена је на коти 130 м н.м. У цркву се силази преко два камена степеника.

Унутрашње димензије цркве су: дужина, од темена олтарске апсиде до западног зида припрате 17,28 m, ширина наоса 4,35 m, а код певница 7,48 m, висина, од пода до темена свода солеје (испред иконостаса) 6,91 m. Максимални спољни габарити износе: дужина 18,75 m, ширина код певница 9,28 m и висина 7,24 m (на западној страни, источна је нижа због нагиба земљишта). Полуобличасти свод цркве носе два преградна зида са пролазима који су лучно засведени. Између припрате и наоса (у зиду који је пре призидавања припрате био западна фасада) је лучно засведени пролаз висине 2,85 m и ширине 1,63 m, а између наоса и солеје висине 4,08 m и ширине 2,96 m.

Храм Светог Оца Николаја Чудотворца није битно мењао изглед кроз векове. Извршене преправке и доградња нису умањиле историјско-уметничку вредност архитектуре, јер се у највећој мери сачувао првобитни облик. [1]

[1]Мијовић, Г., Дипломски рад „Манастир Буково код Неготина“, Косовска Митровица, 2004., стр. 23-29.