Најстарији помен неког старешине Букова потиче из 1654. године.

Игуман Михаило Дечанац. О њему сазнајемо само из преписа текста који се налазио изнад улазних врата у припрати и из којег сазнајемо да је у време његовог управљања манастиром осликана црква.

Поп Вељко. Помиње се као настојатељ Букова 1736. у тадашњем попису крајинских парохија. Каже се, између осталог, да пошто је постао удов дошао је у манастир.

Игуман Јосиф (Милијевић). Скоро сто година после свештеника Вељка, у грамати епископа Доситеја издатој манастиру Букову 1835., помиње се први пут овај старешина, родом из Видровца крај Неготина. За време његовог управљања подигнута су два конака, кнез Милош манастиру поклања звоно, а и сам игуман Јосиф 1845. прилаже једно звоно. Ишао је на хаџилук 1848. и остао у Букову као старешина до 1850.

Игуман Пајсије (Поповић). Рођен у Аустрији, управљао Буковом после игумана Јосифа до 1859. године.

Архимандрит Јосиф (Милијевић). Рођен у Видровцу крај Неготина, као и његов стриц Игуман Јосиф. Заменио игумана Пајсија као јеромонах 1859.

Протосинђел Венедикт. Родом из Честина, код Крагујевца. Постао је старешина 1882. године. Упокојио се 1884. и сахрањен је у манастиру Буково.

Јеромонах Захарија (1883); Игуман Никодим (1884).

Игуман Прокопије Бујишић. Родом из Пљеваља, био архимандрит манастира Бање на Лиму и један од вођа херцеговачког устанка 1875. године. У Букову је од 1885. када започиње са великим уређивањем манастира. Спада у значајније старешине Букова.

Архимандрит Гаврило (Петровић). Рођен је 8. новембра 1846. у Рамађи код Груже. У Буково на место Бујишића, који је премештен у манастир Петковица код Шапца, долази 1894. године.

После њега све до 1913. године старешине Букова били су: јеромонах Јероним, који касније прелази у Нишку епархију где је убијен од Бугара; архимандрит Мелентије (Клајић) из Сремске Каменице за чије време је у Букову Никола Пашић водио тајне преговоре са Бугарима 1910. Умро је  и сахрањен у Букову 1912.; после њега долази игуман Дамаскин, такође сремац, умро и сахрањен у Букову; Сава Илић, парох чубарски; јеромонах Михаило (Поповић), који управу предаје септембра 1913.

Архимандрит Хаџи Рувим Окановић, један од најзначајнијих старешина манастира Букова, али и најтрагичнијих. Рођен 25. августа 1874. године у Параћину. Долази у Буково у септембру 1913. године. Поред многих активности за време Првог светског рата завршава највишу пољопривредну школу у Француској, па по повратку у Буково знатно унапређује пољопривреду, не само у манастиру, већ и у целој Крајини. Из непознатих разлога, на Спасовдан увече 21. маја 1936. извршио је самоубиство. Сахрањен у Букову.

Јеромонах Рафаило (Бабић). После трагичне смрти архимандрита Рувима дужност старешине преузима тада сабрат Букова јерођакон Рафаило. Рођен 4. марта 1911. у Горњој Суваји код Босанске Крупе. За сабрата манастира Буково долази из манастира Суводол 15. априла 1934. Поново прелази у Суводол 1942. године одакле се враћа за сабрата Букова 1949., остаје до 1951. када коначно добија канонски отпуст и одлази у Сремску епархију.

Игуман Софроније (Ракетић). Као избеглица дошао у Буково 1. септембра 1941. из манастира Св. Пантелејмона у епархији Злетовско-Струмичкој где је био са чином синђела. Преузима управу у врло тешком периоду окупације после одласка јеромонаха Рафаила 1942. У Букову је до 10. фебруара 1944. када добија отпуст за Браничевску епархију.

Синђел Теофил (Ћурћин). Преузима управу, такође, као избегло монашко лице. Рођен 23. августа 1912. у Бођанима (Бачка). Долази у Тимочку епархију у манастир Св. Тројице, па у Вратну одакле, силом прилика, са комплетним братством бива ухапшен и после месец дана проведених у затвору Гестапоа, доведен у манастир Буково 16. маја 1943. Од тадашњег синђела Софронија преузима управу 10. фебруара 1944. Не снашавши се у новонасталој ситуацији по ослобођењу, а због превеликих пореских дугова у које је манастир запао, синђел Теофил бива смењен са места старешине, па привремену управу преузимају, архијерејски намесник неготински јереј Светозар Николић и парох неготински протонамесник Вучић-Поповић, 5. септембра 1959. године.

Монах Варнава (Расулић). Дошао у Буково из манастира Св. Илије у селу Мирковци, епархија Скопска 29. јула 1960. Непуних два месеца по доласку, тачније, 24. септембра 1960. примио је дужност старешине од привремене управе, али и он бива смењен после нешто више од годину дана и премештен у манастир Вратну.

Игуман Никанор (Пујић). Рођен 16. децембра 1890. у Малом Извору. На позив епископа тимочког Емилијана 8. децембра 1961. из Жичке епархије долази у Буково, да би се примио дужности старешине. Због старости бива разрешен дужности старешине 1972. и услед недостатка монаштва пребачен у Суводол, где се 1977. упокојава и бива сахрањен.

Игуманија Серафима (Петровић). Рођена је у Крњеву. На молбу епископа тимочког Методија долази у Буково, као новоформирани женски манастир, и преузима улогу настојатељице 18. маја 1972. године. Успева да формира сестринство са којим је радила на обнови и цркве и конака врло успешно, па бива награђена чином игуманије. По њеној жељи, заједно са сестрама добија канонски отпуст 26. фебруара 1994. године и одлази поново у Браничевску епархију, у манастир Златенац. Постаје настојатељица манастира Тумане 1997. где се и упокојила 2003. године. По њеној жељи сахрањена у манастиру Златенцу.

Јеромонах Давид (Мишељић). Рођен 14. септембра 1967. године у Требињу. Као јерођакон долази заједно са још једним искушеником из манастира Црна Река у Буково на позив владике Јустина да би се извршила примопредаја дужности старешине са игуманијом Серафимом 26. фебруара 1994. године. Враћа се у Црну Реку 27. маја исте године. Касније, као сабрат манастира Острог упокојио се у својој 37. години живота 21. јануара 2004.

Архимандрит Артемије (Ранђеловић). Рођен 24. јуна 1965. у Зајечару. У Буково долази као искушеник, заједно са тадашњим јерођаконом Давидом из манастира Црне Реке 24. фебруара 1994. године. Исте године је замонашен 16. септембра и у следећа два дана рукоположен за ђакона и јеромонаха, када званично и преузима улогу старешине. Успео је да окупи малобројно братство и да постави темељ садашњег братства у Букову. Због потребе одлази на дужност служашчег у манастиру Св. Тројице 1998. године, а 2005. добија отпуст и прелази у Браничевску епархију где и данас служи са чином архимандрита.

Архимандрит Иларион (Голубовић). Рођен 16. јануара 1974. у Зајечару. Искушеник је у Букову од 16. септембра 1994. године. Замонашен је на Томину недељу, 4. маја 1997., а рукоположен за ђакона две недеље касније 18. маја 1997. у храму Св. Тројице у Неготину. За јеромонаха је рукоположен исте године на Св. Николу. Чин протосинђела добија 29. септембра 2002., а архимандрита 21. новембра 2006. у Зајечару. Преузео управу 14. јуна 1998. године и успео да умножи братство и да поред многих новосаграђених економских зграда и радова на обнављању и реновирању цркве и конака, подигне и потпуно нови конак са параклисом.

Монаштво у манастиру Буково од 1934. до данас:

Синђел Амвросије (Митић), 1927-1935; јеромонах Сава (Ивановић), 1928-1935; јеромонах Матеј (Ђуричић), 1928-1934; синђел Максим (Стефановић), 1929-1934; јеромонах Стефан (Стојановић), 1934-1971; јеромонах Константин (Божиновић), 1936-1938; игуман Симеон (Гроздановић), 1938-1941; јеромонах Фотије (Јосифовић), 1938-1939; јеромонах Андроник, 1940; јерођакон Навутеј (Каровић), 1941-1943; јеромонах Јосиф (Максимовић), 1941-1943; игуман Мирон Мирић, 1941-1973,1945-1949; јеромонах Никон (Латковић), 1941-1945; јеромонах Арсеније (Миљковић), 1942-1943; монах Пантелејмон (Миливојевић), 1943-1944; јеромонах Пантелејмон (Врачевић), 1943-1944; јеромонах Варнава (Милошев), 1943-1944; јеромонах Варнава (Ђорђевић), 1943-1944; монах Калиник, 1951; монах Силвестар (Јовановић), 1954-1955; јеромонах Василије (Ковачевић), 1963-1966; игуман Митрофан (Броцић), 1965-1972; архимандрит Герасим (Јуришић), 1972-1977; монах Јован (Голубовић), 1972-1975; монахиња Евпраксија (Гајић), 1972-1975; монахиња Фотина (Тирнанић), 1972-1973; монахиња Надежда (Ракита), 1974-1975; монахиња Нина, 1976; јеромонах Варнава (Машић), 1976-1977; монахиња Ана (Јаковљевић), 1980-1981; јеромонах Јелисеј (Радојичић), 1980-1988; архимандрит Јефтимије (Јутрша), 1994-2000; монах Мелхиседек (Радовановић), 2002-2005; монах Нектарије (Стефановић), 2012.

Садашње братство, поред старешине архимандрита Илариона (Голубовића) чине:

Протосинђел Стефан (Спасић), рођен 3. новембра 1967. у Сврљигу; искушеник у Букову од 6. марта 1997., замонашен у Букову 5. маја 1999., рукоположен за ђакона на Духове,  30. маја 1999. у саборном храму Св. Тројице у Неготину, за јеромонаха рукоположен 6. маја 2000. у храму Св. Георгија у Кладову. Чин протосинђела добио 21. јуна 2005.

Протосинђел Дамјан (Цветковић), рођен 14. априла 1970. у Јагодини; искушеник у Букову од 5. фебруара 1999., замонашен у храму Рођења Пресв. Богородице у Зајечару 28. септембра 2002., рукоположен за ђакона 29. маја 2011. у Букову, за јеромонаха 5. јуна 2011. у храму Св. Георгија у Бору, чин протосинђела добио 21. новембра 2011. у Зајечару.

Јеромонах Козма (Радовић),  рођен 16. јануара 1977. у Имотском (Хрватска), искушеник у Букову од 28. септембра 1998., замонашен 28. септембра 2002. у храму Рођења Пресв. Богородице у Зајечару, сутрадан рукоположен за ђакона, за јеромонаха 14. јула 2005. у Букову.

Јеромонах Симеон (Николић), рођен 10. марта 1975. у Зајечару, искушеник у Букову од 29. фебруара 1996., замонашен 5. маја 1999. у Букову, рукоположен за ђакона 14. октобра 2000. у Букову, за јеромонаха 25. децембра 2005. у манастиру Вратна.

Јеромонах Енох (Стојаковић), рођен 2. новембра 1976. у Зајечару, искушеник у Букову од 21. марта 2001., замонашен 10. марта 2005. у Букову, рукоположен за ђакона 13. марта 2005. у манастиру Вратна, за јеромонаха на Спасовдан, 2. јуна 2011. у храму Вазнесења Господњег у Зајечару.

Јеромонах Захарија (Митић), рођен 31 марта 1977. у Зајечару, искушеник у Букову од 20. октобра 2002., замонашен 10. јуна 2006. у Букову, рукоположен за ђакона 14. јуна 2011. у Букову, за јеромонаха 19. јуна 2011. у храму Св. Архангела Михаила у Костолу код Кладова.

Архиђакон Сава (Илић), рођен 15.марта 1972. у Франкфурту на Мајни (Немачка), искушеник од 7. фебруара 1996. у манастиру Дечани, а у Букову од 28. јуна 1997. године; замонашен 5. маја 1999. у Букову, рукоположен за ђакона 19. децембра 2000., унапређен у звање архиђакона на Св. Николу, 19. децембра 2005. године у манастиру Грачаница.

Јерођакон Марко (Цветковић), рођен 19. маја 1980. у Зајечару, искушеник у Букову од 7. септембра 2000., замонашен 13. новембра 2003. у Букову, рукоположен за ђакона 21. новембра 2003. у Букову.

Јерођакон Илија (Јовановић), рођен 9. јула 1971. у Зајечару, искушеник у Букову од 21. марта 2001., замонашен 10. марта 2005. у Букову, рукоположен за ђакона на Духове, 12. јуна 2011. у саборном храму Св. Тројице у Неготину.

Искушеник Аца (Јовић), рођен 10. новембра 1986. у Неготину, у Букову од 2. августа 2010.